Kako prijaviti podstanara u Srbiji: rokovi i dokumenta

Ako izdajete stan u Srbiji, dužni ste da omogućite podstanaru da prijavi prebivalište ili boravište na vašoj adresi. Prema članu 22. Zakona o prebivalištu i boravištu građana (Sl. glasnik RS 87/2011), stanodavac mora da obezbedi svu neophodnu dokumentaciju za prijavljivanje. Rok za prijavu je 8 dana od useljenja, a kazne za neprijavljivanje idu do 50.000 RSD.

Podstanar u Srbiji prijavljuje prebivalište ili boravište lično u policijskoj stanici MUP-a, u roku od 8 dana od useljenja. Stanodavac mora da potpiše saglasnost za prijavu i da dostavi dokaz o vlasništvu, prema članu 22. Zakona o prebivalištu i boravištu građana.

U ovom vodiču objašnjavamo celokupan postupak prijave podstanara — od dokumentacije do odjave — iz perspektive stanodavca.

Ko je dužan da prijavi podstanara i zašto

Prijavljivanje podstanara na adresu nije usluga koju činite stanaru — to je zakonska obaveza obe strane.

Obaveza stanara: Prema članu 9. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, svaki građanin je dužan da prijavi svoje prebivalište u roku od 8 dana od dana nastanjenja na novoj adresi. Ova obaveza važi bez obzira na to da li ste vlasnik stana ili podstanar.

Obaveza stanodavca: Prema članu 22. istog zakona, lica koja primaju na stanovanje nekog ko je obavezan da prijavi prebivalište ili boravište moraju da omoguće tu prijavu i da učine dostupnom svu neophodnu dokumentaciju. U praksi, to znači da morate da potpišete saglasnost za prijavu i da dostavite dokaz o vlasništvu nad nekretninom.

Prijava podstanara nije samo zakonska formalnost. Postoje i praktični razlozi:

• ✓Zakonska zaštita: Prijavljen stanar ima regulisanu adresu, što olakšava svaku pravnu proceduru — od slanja opomena do pokretanja postupka iseljenja.
• ✓Poreska usklađenost: Prijava boravišta na adresi stana koji izdajete čini vašu poresku prijavu konzistentnom. Poreska uprava Republike Srbije (PURS) može da proveri da li prijavljujete prihode od zakupa.
• ✓Manje komplikacija: Stanaru je prijava potrebna za otvaranje bankovnog računa, pristup zdravstvenoj zaštiti i prijavu na adresu za prijem pošte.

Više o svim obavezama stanodavca možete da pročitate u našem vodiču o pravima i obavezama stanodavca u Srbiji.

Koja dokumenta su potrebna za prijavu podstanara

Postupak prijave zahteva dokumenta od obe strane — i od stanara i od stanodavca.

Šta stanar donosi:

• ✓Ličnu kartu (na uvid i kopiju)
• ✓Popunjen obrazac za prijavu prebivališta/boravišta (dobija se na šalteru u policijskoj stanici)
• ✓Ugovor o zakupu stana (preporučljivo, ali ne uvek obavezno — zavisi od prakse lokalne policijske stanice)

Šta stanodavac mora da obezbedi:

• ✓Pisanu saglasnost za prijavu — svojeručno potpisana izjava da dozvoljavate stanaru da prijavi prebivalište ili boravište na adresi vašeg stana
• ✓Dokaz o vlasništvu — list nepokretnosti ili ugovor o kupoprodaji stana
• ✓Kopiju vaše lične karte (u nekim stanicama)

Za prijavu podstanara stanodavac obezbeđuje pisanu saglasnost za prijavu i dokaz o vlasništvu, list nepokretnosti ili ugovor o kupoprodaji stana. Stanar donosi ličnu kartu i popunjen obrazac za prijavu prebivališta ili boravišta, koji dobija u policijskoj stanici.

Ako nemate ugovor o zakupu, ovo je dobar trenutak da ga napravite. Preuzmite besplatne obrasce za stanodavce koji uključuju šablon ugovora o zakupu usklađen sa zakonom, ili pročitajte šta ugovor o zakupu stana mora da sadrži.

Postupak prijave korak po korak

Prijava podstanara se obavlja u policijskoj stanici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nadležnoj za opštinu na kojoj se stan nalazi.

• ✓Korak 1 — Pripremite dokumentaciju. Sakupite svu dokumentaciju iz prethodnog odeljka. Proverite da li saglasnost za prijavu sadrži vaše ime i prezime, adresu stana, i potpis.
• ✓Korak 2 — Stanar odlazi u nadležnu policijsku stanicu. Stanar lično odlazi u policijsku stanicu. U većini stanica postoji šalter za prijem i evidenciju građana, odeljenje za lična dokumenta, ili poseban šalter za prijavu prebivališta.
• ✓Korak 3 — Popunjava se obrazac za prijavu. Na šalteru stanar dobija i popunjava obrazac za prijavu prebivališta ili boravišta. Obrazac sadrži podatke o prethodnoj i novoj adresi, lične podatke stanara, i podatke o vlasniku stana.
• ✓Korak 4 — Predaja dokumenata i obrada. Stanar predaje popunjen obrazac zajedno sa svim pratećim dokumentima (saglasnost stanodavca, dokaz o vlasništvu, lična karta). Obrada zahteva obično traje od nekoliko minuta do nekoliko radnih dana.
• ✓Korak 5 — Potvrda prijave. Posle obrade, stanar dobija potvrdu o prijavi prebivališta ili boravišta. Ako se radi o prijavi prebivališta, adresa na ličnoj karti se ažurira pri sledećoj zameni dokumenta.

Rokovi — koliko vremena imate za prijavu

Zakon propisuje jasne rokove koji se razlikuju za domaće i strane državljane.

Šta se računa kao prvi dan? Rok počinje da teče od dana fizičkog useljenja stanara u stan — ne od dana potpisivanja ugovora. Ako stanar potpiše ugovor 1. aprila, ali se useli 15. aprila, rok od 8 dana počinje 15. aprila.

Domaći državljanin prijavljuje prebivalište u roku od 8 dana od dana nastanjenja (Zakon o prebivalištu i boravištu građana, član 9. stav 1), a boravište u roku od 8 dana od dana dolaska (isti zakon, član 15. stav 1). Ako je stanar strani državljanin, obaveza se obrće: lica koja strancu pružaju usluge smeštaja uz naknadu dužna su da ga prijave nadležnoj policijskoj upravi (Zakon o strancima, član 111. stav 1), pa tu prijavu podnosi stanodavac, a ne stanar.

Prebivalište ili boravište — koja je razlika i šta izabrati

Ovo pitanje zbunjuje mnoge stanodavce, a razlika je suštinska.

Za većinu zakupa stana, boravište je praktičniji izbor. Važi do 2 godine, ne menja ličnu kartu stanara, i automatski ističe — nema potrebe za aktivnom odjavom. Ovo je posebno korisno za stanodavce jer smanjuje rizik da stanar ostane prijavljen na vašoj adresi posle iseljenja.

Boravište u Srbiji važi najviše 2 godine, ne menja adresu na ličnoj karti stanara i automatski ističe, pa je za većinu zakupa praktičniji izbor od prebivališta. Prebivalište važi neograničeno i zahteva aktivnu odjavu ili novu prijavu.

Prebivalište je potrebno ako stanar planira da stalno živi na toj adresi i želi da promeni adresu na ličnoj karti. Ovo je uobičajeno kod dugoročnih zakupa (3+ godina).

Stanodavci ponekad odbijaju da dozvole prijavu prebivališta iz straha da stanar stiče neko pravo na stan. To je zabluda. Prijava prebivališta ne daje stanaru nikakvo vlasničko ili zakupno pravo osim onog koje već ima na osnovu ugovora o zakupu. Odbijanje prijave vas izlaže riziku od kazne od 10.000 do 50.000 RSD prema članu 27. Zakona o prebivalištu i boravištu građana.

Kazne za neprijavljivanje podstanara

Neprijavljivanje podstanara povlači kazne po dva različita zakona. Ovo je ključna razlika koju mnogi stanodavci ne razumeju: prijava prebivališta i prijava poreza su dve potpuno različite obaveze.

Zakon o prebivalištu i boravištu (prijava adrese):

Kazna za neprijavljivanje podstanara u Srbiji iznosi 10.000 do 50.000 RSD za fizičko lice, prema članu 27. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Za pravno lice kazna je 100.000 do 300.000 RSD, a za preduzetnika 50.000 do 300.000 RSD.

Izvor: Član 27, Zakon o prebivalištu i boravištu građana (Sl. glasnik RS 87/2011)

Zakon o porezu na dohodak građana (prijava prihoda od zakupa):

Potpuno odvojeno od prijave adrese, stanodavac je dužan da prijavi prihod od iznajmljivanja Poreskoj upravi i plati porez od 20% na 75% bruto prihoda (efektivna stopa 15%). Poreska prijava se podnosi na obrascu PP OPO.

Za detaljniji vodič o porezu, pogledajte naš članak o porezu na iznajmljivanje stana u Srbiji 2026, ili koristite besplatan kalkulator poreza na iznajmljivanje da izračunate koliko dugujete.

Više o konkretnim kaznama za neprijavljivanje prihoda pročitajte u našem vodiču o kaznama za neprijavljivanje iznajmljivanja.

Odjava podstanara — šta raditi kada stanar ode

Odjava je jednako važna kao i prijava, ali mnogi stanodavci je zaborave.

Ako ste prijavili boravište: Boravište automatski ističe po isteku prijavljenog perioda (maksimalno 2 godine). Ne morate da preduzmete nikakve korake — sistem sam briše prijavu.

Ako ste prijavili prebivalište: Stanar je dužan da se sam odjavi pri promeni adrese. Međutim, u praksi mnogi stanari to ne urade. Tada ostajete sa situacijom u kojoj je neko prijavljen na vašoj adresi a zapravo tu ne živi.

Šta možete da uradite kao stanodavac:

• ✓Pismeno zahtevajte odjavu — pošaljite stanaru pisano obaveštenje (preporučenom poštom) da je dužan da se odjavi.
• ✓Podnesite zahtev MUP-u — u određenim slučajevima, vlasnik stana može da podnese zahtev za pasivizaciju adrese bivšeg stanara. Postupak se vodi u policijskoj stanici nadležnoj za vašu adresu.
• ✓Pokrenite sudski postupak — u krajnjem slučaju, ako bivši stanar odbija da se odjavi i to vam stvara probleme, možete da pokrenete postupak pred sudom.

Najčešća pitanja o prijavljivanju podstanara

Prijavljivanje podstanara u Srbiji je zakonska obaveza koja zahteva koordinaciju između stanodavca i stanara. Postupak uključuje pripremu dokumentacije, posetu policijskoj stanici, i poštovanje roka od 8 dana od useljenja.

• ✓Potpišite saglasnost za prijavu i pripremite dokaz o vlasništvu
• ✓Uputite stanara u nadležnu policijsku stanicu
• ✓Preporučite prijavu boravišta umesto prebivališta za lakšu odjavu
• ✓Odvojeno prijavite prihod od zakupa Poreskoj upravi

*Ovaj članak je informativan i ne predstavlja pravni savet. Za konkretne pravne situacije, konsultujte advokata.*